Početak ovog sporta doseže u daleku prošlost, kada se trebalo ući i zavući u svako mesto u okolini u potrazi za hranom. Ljudi u praistoriji nisu mogli ni da sanjaju da ce njihova svakodnevna surova borba za opstanak nekim narednim generacijama biti zapravo neki način zabave
.
Novija istorija kanjoninga je vezana za događaj s kraja 19. veka, kada je jedan alpinista upao u uski kanjon ispunjen vodom i ziv i zdrav izašao iz njega.
Kanjoning je zapravo spuštanje kroz korito reke i to nizvodno sa ili bez opreme. U zavisnosi od težine kanjona te reke koristi se i različita oprema.
Spuštanje niz vodopade uz pomoć ili bez užeta, penjanje po stenama, provlačenje kroz pukotine, ronjenje, skakanje u virove ispunjene vodom su aktivnosti ovog sporta. Zato i ne postoji neka posebna oprema, već se koriste delovi opreme nekih drugih sportova. Najosnovniji deo opreme su šlem, pojas za spuštanje sa osmicom i statično uže, a ukoliko je voda hladna i neopren (ronilačko odelo). U zavisnosti od težine i eksponiranosti koriste se i klinovi za osiguranje pri spuštanju.
U Srbiji postoje uslovi za bavljenje kanjoningom i to su Lazarev kanjon, Beli rzav, Brnjički potok, Zlotski kanjon koji su relativno lakši i Tribuća (kod Valjeva) i Piljski vodopadi (na Staroj Planini) koji spadaju u grupu težih kanjona.
Kanjoningom se mogu baviti svi (osim klaustrofobičnih).
UZ DOBRE VODIČE I OSNOVNA OBAVEŠTENJA NIJE POTREBNO NIKAKVO PREDZNANJE!
Kanjoning je potencijalno opasna aktivnost. Uz dobre vodiče ovim se sportom mogu baviti svi i može biti veoma zabavno. Kroz naše kanjone je prošao veliki broj ljudi i žena svih profila i godina i niko nije ostao ravnodušan! Probajte pa ćete se uveriti. Svima koji žele da upražnjavaju ovaj sport SAMOSTALNO preporucujem prethodnu obuku od ovlašćenih lica i instruktora.
Raško Simović
